Od kad je Sve­tla­ni Vla­ho­vić iz Park šu­me Za­go­rič sti­glo rje­še­nje Osnov­nog su­da da će je u po­ne­dje­ljak 10. ok­to­bra pri­nud­no ise­li­ti iz ku­će kao na­kna­du za uzur­pi­ra­no ze­mlji­šte, ona ne spa­va. Ka­ko na­vo­di, vi­še ne zna ni šta da mi­sli ni da oče­ku­je, sa­mo že­li da se vi­še­go­di­šnja ago­ni­ja za­vr­ši. Ve­ći­na mje­šta­na Park šu­me Za­go­rič, ko­ji su pri­je 15 i vi­še go­di­na sag­ra­di­li objek­te na dr­žav­nom ima­nju, a ko­je je u me­đu­vre­me­nu vra­će­no pr­vo­bit­nim vla­sni­ci­ma po­ro­di­ca­ma Vu­či­nić i Sta­ma­to­vić, du­žni su da im pla­te ade­kvat­nu na­dok­na­du, od 35 do 40 eura, po kva­dra­tu, što do­sti­na ni­je u mo­guć­no­sti. Vla­ho­vi­ći su Vu­či­ni­ći­ma bi­li du­žni da is­pla­te 34.000 eura kao na­kna­du za uzur­pa­ci­ju ze­mlji­šta na ko­jem su sa­gra­di­li ku­ću od 85 kva­dra­ta, a ka­ko to ni­su mo­gli is­po­što­va­ti, ovo je pe­ti put da im sti­že rje­še­nje za pri­nud­no ise­lje­nje. Če­tvo­ro­čla­na po­ro­di­ca i ovo­ga pu­ta oče­ku­je po­dr­šku svih ka­ko po­li­tič­kih par­ti­ja, ta­ko i mje­šta­na, ne­vla­di­nih i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja.
- Ko­li­ko god da se tru­dim da ne raz­mi­šljam o tom 10. ok­to­bru, raz­mi­šljam i sve mi je te­že. Ne znam vi­še ni šta da ra­dim ni šta da mi­slim. Na jed­nu stra­nu mi­slim da dr­ža­vi i Glav­nom gra­du si­gur­no ta­kvo ne­što ne ide u pri­log pet da­na pred iz­bo­re, a opet sa dru­ge stra­ne ima isto to­li­ko raz­lo­ga da baš is­ko­ri­ste tu si­tu­a­ci­ju, ta­ko da sam skroz zbu­nje­na, baš ne znam šta da mi­slim - pri­ča Vla­ho­vić.
Od kad su joj po­sla­li rje­še­nje za ise­lje­nje Sve­tla­na Vla­ho­vić na­vo­di da su joj je­di­no iz De­mo­sa po­tvr­di­li da će si­gur­no bi­ti uz nju to­ga da­na.
- Ina­če sam ak­ti­vi­sta De­mo­sa i vje­ru­jem u nji­ho­vu po­dr­šku ali se opet na­dam da će i dru­gi lju­di do­bre vo­lje bi­ti uz me­ne to­ga da­na jer će mi po­dr­ška tre­ba­ti vi­še ne­go ikad. Tu su i kom­ši­je i ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je. Pret­po­sta­vljam da će Al­ter­na­ti­va i Gra­đan­ski po­kret ot­po­ra bi­ti tu jer uvi­jek su i bi­li. Za­i­sta že­lim da se na­še ne­ko rje­še­nje jer sva­ki put pre­ži­vlja­va­ti jed­no te isto je ne­mo­gu­će. Vi­še ne­mam ni sna­ge ni vo­lje da ne­što ra­dim, a opet mo­ram da je imam zbog mo­je po­ro­di­ce - pri­ča Vla­ho­vić.
Ona na­vo­di da naj­ma­nje što že­li je da osta­ne bez kro­va nad gla­vom.
- Uvi­jek na­đem ne­ku al­ter­na­ti­vu, ne­ki smje­štaj gdje bih mo­gla od­sje­sti sa po­ro­di­com ako bi ne daj bo­že, do­šao taj tre­nu­tak da me ise­le, ali se sve na­dam da mi ne­će tre­ba­ti. Mo­ja pla­ta je ma­la i od to­ga ne mo­že ni da se pri­stoj­no ži­vi a ka­mo­li pla­ća smje­štaj ali iz­gle­da da se ja tu naj­ma­nje pi­tam. Još jed­nom po­zi­vam sve lju­de do­bre vo­lje da se za­jed­no iz­bo­ri­mo sa ovim jer da­nas sam ja u ovom pro­ble­mu, sju­tra će bi­ti ne­ka dru­ga po­ro­di­ca. Ako se mi ne iz­bo­ri­mo za se­be, ni­ko dru­gi ne­će- po­ru­či­la je Vla­ho­vić. S.R.